Dr Boboš za Superženu: Šta je antiinflamatorna ishrana i kako sprečava nastanak određenih bolesti

Doktorka Marina je kroz pojam "nutrimedicina" povezala dva osnovna polja interesovanja - medicinu i ishranu. Ukoliko se konzumira na pravi način i u adekvatnoj količini, hrana je lek koji može sprečiti nastanak određenih bolesti. Tokom višegodišnjeg rada u jedinici intenzivnog lečenja, gde leči najteže bolesnike, shvatila je da je njihovo stanje posledica zapuštanja zdravlja i određenog načina života. Njeni pacijenti su često gojazni, dugogogodišnji pušači, ili imaju šećernu bolest sa svim komplikacijama koje ovo oboljenje nosi. Mnoga od ovih stanja se mogu sprečiti zdravim načinom života, a pre svega zdravom ishranom. Upravo zbog toga dr Marina veruje da je zadatak lekara da pored lečenja i edukuje pacijente i širu javnost, na vreme, pre nego što dođe do bolesti.

"Savremeni način života i hiperprodukcija hrane nisu učinili uslugu našem telu." - konstatuje naša sagovornica, a zatim objašnjava: "Kako bi svi procesi u našem organizmu funkcionisali pravilno, potrebno je da postoji ravnoteža između kiselina i baza. Suviše ujednačena ishrana, mnoštvo gotovih jela, industrijskih slatkiša, gaziranih pića, pržena i pohovana hrana,kao i višak stresa a manjak sna i fizičke aktivnosti doprineli su tome da sredina u telu postane pretežno kisela, baš kao što se dešava prilikom upale. Ovo nije atmosfera u kojoj se reakcije u našem telu odigravaju pravilno, praktično govoreći – čitav sistem u nama se kvari." U daljem razgovoru saznajamo da ova takozvana "tiha upala organizma"postaje naš tihi ubica i povezuje se sa nastankom brojnih hroničnih bolesti, poput ateroskleroze, povišenog krvnog pritiska, šećerne bolesti, reumatskih i autoimunih bolesti, brojnih neuroloških bolesti, ali i maligniteta. Popravka sistema je moguća i podrazumeva primenu antiinflamatorne ishrane koja ne rešava akutnu infekciju mikroorganizmima, već je usmerena na naše dugoročno zdravlje, smanjenje rizika od pomenutih bolesti, kao i kontrolu istih, ukoliko one već postoje.

ŠTA JE ANTIINFLAMATORNA ISHRANA?

Antiinflamatorna ili protivupalna ishrana je kombinacija mediteranske i azijske kuhinje, od kojih je preuzela najbolje komponente. Ovaj vid ishrane podrazumeva izbacivanje industrijskih proizvoda iz upotrebe, dok akcenat stavlja na namirnice biljnog porekla.

Tokom razgovora sa dr Boboš otkrivamo da su beli šećer i sve njegove nezdrave zamene najveći neprijatelj i glavni pokretač upalnih procesa u našem telu, te se slatkiši i slatka gazirana pića eliminišu ukoliko želite da se pridržavate ovog načina ishrane. Ugljen-dioksid iz gaziranih pića se u telu pretvara u kiselinu koja je nepoželjna. Gotova jela koja se mogu kupiti upakovana i mogu dugo stajati su puna konzervanasa i drugih aditiva, koji takođe povećavaju kiselost u organizmu. Savetuje se izbegavanje žitarica bogatih glutenom (pšenica, ječam, raž), koje kod mnogih izazivaju digestivne smetnje dok je korišćenje kinoe, amaranta, heljde i integralnog pirinča poželjno. Upotrebu mleka i mlečnih proizvoda bi trebalo svesti na minimum, a slično pravilo bi se moglo primeniti i na meso. Naime,od mesa se preporučuju posne varijante poput pilećeg i ćurećeg belog mesa, dok se crveno meso izbacuje zbog velike količine nepoželjnih trans masti.
Riba se preporučuje barem dva puta nedeljno, i to masnija (losos, tuna, skuša), mada je poznato da velike ribe akumuliraju živu u većem procentu, dok sitna riba koja se hrani pretežno algama i morskom travom ima svoje dokazane benefite po zdravlje i dobar je izvor kalcijuma jer se jede sa kostima (npr. sardine, papaline).

Protivupalni način ishrane preporučuje ograničenu upotrebu mesa i prelazak na biljne izvore proteina, od kojih je soja najkvalitetnija ukoliko se isključe GMO sorte, ali su pogodne i druge mahunarke poput sočiva, pasulja i graška.Kikiriki, koji takođe spada u mahunarke, je namirnica koju bi bilo poželjno uključiti u ishranu jer prilikom upoređivanja različitih biljnih putera, jasno se može uočiti da kikiriki puter ima više proteina a manje masnoća, a samim tim i manje kalorija u odnosu na bademov ili lešnikov puter, koji su orašasti plodovi.

Dr Boboš nam je otrkila i kakav je stav prema upotrebi jaja ukoliko odlučite da primenite antiinflamatorni princip ishrane. Ona poručuje: "Što se jaja tiče, postoje oprečna mišljenja i mada ih lično smatram zdravom namirnicom, postavlja se pitanje kvaliteta holesterola u njima, mogućnosti infekcije nepoželjnim bakterijama, itd. Generalno ih antiinflamatorna ishrana ne preporučuje."

Dobra vest za ljubitelji svežih namirnica je da su voće i povrće dozvoljeni, a posebno superhrana poput crvenog bobičastog voća (kupine, maline, borovnice, jagode, višnje, trešnje,…), tamnozelenog lisnatog povrća (spanać, zelje, blitva, kelj, rukola) i kupusarki (kupus, brokoli, karfiol), te ove namirnice treba koristiti svakodnevno, kao i mahunarke. Puno se daje na značaju zdravim izvorima masnoća i tu je na prvom mestu ekstradevičansko hladno ceđeno maslinovo ulje, ali su odličan izvor i avokado i orašasti plodovi. Preporučuje se svakodnevni unos orašastih plodova (orasi, bademi, lešnici, brazilski i indijski orah) i semenki (mleveno laneno seme, golica, suncokret i čia seme).Sve se unosi sirovo jer drugačije gubi nutritivnu vrednost, jedino se lešnici mogu i peći.

Puno se potencira i upotreba raznovrsnih začina, posebno kurkume, koja dokazano ima snažno antiinflamatorno i antikancerogeno dejstvo, a pored toga snižava holesterol i reguliše šećer u krvi. Preporuke su da se svakodnevno koristi kurkuma (čista ili kao kari začin). Slatkiše bi trebalo da pravimo sami i ima divnih recepata za sirove torte, dok su odlične i jednostavne kombinacije ovsenih pahuljica, orašastih plodova, urmi, banana, kakao praha ili
kvalitetne crne čokolade. Ključ je u umerenosti.

Takođe, u antiinflamatornoj ishrani je akcenat na održavanju zdrave crevne flore upotrebom probiotika i prebiotika (probiotici su kulture poželjnih bakterija koje održavaju zdravlje naših creva, a prebiotici su hrana ovim zdravim bakterijama). U dobre prebiotike spada hrana bogata nerastvorljivim vlaknima, jer se bakterije hrane vlaknima, a neophodno je da ona budu nerastvorljiva, kako bi preživela želudačnu kiselinu i sve digestivne enzime, te dospela do debelog creva gde će nahraniti naše dobre bakterije. Dobri prebiotici su brokoli, karfiol, kupus, artičoka, špargla, luk, rotkvice, jabuka, itd… Dobri prirodni probiotici su fermentisano povrće (npr. kiseli kupus ili kiseli krastavčići), miso pasta, tempeh i tofu (sojini proizvodi), kao i najpopularniji fermentisani mlečni proizvodi (jogurt, kefir, kiselo mleko).