Nazivati svoju decu "nestašnom" jednako je opasno kao i udariti ih, tvrdi terapeutkinja

Međutim, kako su se stilovi roditeljstva menjali poslednjih godina, postoji još jedna stvar koju neki žele da dodaju na listu disciplinskih metoda, koje bi svakako trebalo da ostavimo u prošlosti.

Kognitivno-bihevioralni terapeut i majka šestogodišnje ćerke Navit Šehter, tvrdi da nikada nije nazvala svoju ćerku "nestašnom", jer veruje da je to jednako loše kao bilo koje fizičko kažnjavanje i da može imati samo jedan ishod - uznemireno dete.

Kažnjavanje dece rečima poput "nestašan", "bezobrazan" na kraju može da proizvede generaciju ljudi željni da ugode drugima i ništa više, tvrdi terapeutkinja.

Njeno izlaganje prenosimo u nastavku:

"U svetu u kom se nalazim, među svojim prijateljima i u svom radnom svetu, većina ljudi kojima sam okružena čula sam reč "nestašan". Odlučili smo da ne bijemo svoju decu, jer bismo to smatrali fizičkim zlostavljanjem. Slično, postoji ista vrsta ideje i u vezi sa upotrebom reči "nestašan". Želimo da svoju decu odgajamo da budu popustljiva, jer naravno to nam olakšava život - ali zapravo ne želimo da naša deca budu popustljivi ljudi. Ako kažete "nemoj to da uradiš, to je nevaljalo", jer vam se ne dopadaju njihovi postupci, postoji vrsta implicitne pretpostavke da moraju da urade stvari na način na koji mi to od njih očekujemo".

Nisu samo negativni izrazi poput "nevaljala" ono s čime se Navit pozabavila, jer ova mama misli da čak i opisivanje ponašanja mladih ljudi kao "dobro" može imati štetne posledice na njihovu samopoštovanje i uzrokovati probleme u kasnijem životu.

"Takođe se osećam veoma neprijatno kada članovi porodice moju ćerku zovu "dobra devojka". Toliko odraslih danas oseća potrebu da budu dobri, da im se sviđaju i da ih drugi ljudi prihvate. To je onaj crno-beli način razmišljanja i nesagledavanje konteksta oko toga, jer smo sami po sebi nekako dobri, ali ponekad nismo. Ako se držimo standarda razmišljanja, nikada ne možemo pogrešiti, nikada ne možemo izneveriti druge ljude, nikada ne možemo raditi stvari koje drugi ljudi ne žele da radimo – što nas može držati zaglavljenima u stvarno beskorisnim obrascima koji stvaraju mnogo anksioznosti i osećaj niskog samopoštovanja".

Brojne kolege, stručnjaci za roditeljstvo, takođe se slažu sa Navitovom "nestašnom zabranom", a Džo Mičel Hil, 46-godišnja trenerka roditeljstva iz Kenta, govori kako ta reč "utiče na samopouzdanje dece i sramoti ih".

"Ne koristim reč nestašan, jer ima tako negativnu konotaciju. Reč se koristi da opiše dete, a ne njegovo ponašanje. Ako želite najbolje od svoje dece, što ste pozitivniji i ohrabrujući, izgradićete to samopoštovanje", priznaje Džo Mičel Hil.

Reči imaju moć i kada koristimo pojmove "dobro", "loše", "ispravno", "pogrešno", moramo da znamo da je to sve binarno razmišljanje. Ljudi će u sebi misliti "niko ne može biti savršen, a ja nisam čist anđeo, tako da je jedina ispravna opcija da sam ja loš". Dakle, ono na šta treba da obratimo pažnju jeste da dete nije nestašno, već je nestašno NJEGOVO PONAŠANJE. Ono je neprihvatljivo i neprikladno", zaključuje dr Samanta Madosing, klinička psihološkinja.