Reč stručnjaka: Koliko su opasne ketoza i brze dijete, kad smo žedni a kad željni slatkog

Trendovi u ishrani se stalno menjaju. Od dijete Ujedinjenih nacija, keto dijete, hrono ishrane do autofagije, ali ono što uvek ostaje jeste individualni plan ishrane, vođen pod kontrolom nutricioniste, prilagođen zdravstvenom stanju osobe, njegovim laboratorijskim rezultatima, dnevnom ritmu spavanja i posla i fizičkoj aktivnosti.

Bez obzira na trendove u ishrani sa ciljem redukovanja telesne težine, svaki stručnjak savetuje da imamo redovne obroke, balansiranu ishranu, bar laganu fizičku aktivnost.

"Pravilna ishrana podrazumeva odabir kvalitetnih namirnica, koje treba da budu pretežno sa podneblja na kom živimo, njihovo pravilno kombinovanje, dovoljan broj obroka u zavisnosti od stepena uhranjenosti neke osobe i optimalan unos tečnosti", savetuje diplomirana nutricionistkinja dijetetičarka Julijana Grujučić.

Mnogo je signala koje nam šalje organizam a koje pogrešno razumemo. Poslušajte savete dijetetičarke Julijane Grujičić.

1. Dehidriranost organizma

"Dehidriranost organizma je glavni problem kod većine našeg stanovništva. Žeđ je često zanemaren signal, koji ljudi poistovećuju sa padom šećera u krvi i umesto da popiju čašu vode ili blagu limunadu, posežu za konkretnim namirnicama i na taj način ulaze u krug stalnog grickanja i žvakanja. To uglavnom budu namirnice sa koncentrovanim šećerima ili mastima i na taj način unosimo veliku količinu takozvanih praznih kalorija, koje su krivci za povećanje masnih naslaga i višak kilograma", objašnjava nutricionistkinja Grujičić

2. Moderne dijete: "čišćenje organizma"

Da li je u redu imati jedan dan nedeljno kada se ne unosi hrana, odnosno, unosi samo voda i kafa?

"Nikada ne podržavam gladovanje. Proces čišćenja i detoksikacije našeg organizma se odvija neprestano, odabirom kvalitetnih namirnica, bez prejedanja, optimalnim unosom tečnosti na dnevnom nivou, uz odgovarajuću fizičku aktivnost.

"Ukoliko ne preterujete sa unosom zasićenih masti, brze hrane, prostih šećera i alkohola, nije potrebno izgladnjivanje nikada I takozvana tečna dijeta. Posebno ukoliko imate neki zdravstveni problem", kaže doktorka Grujičić.

3. Da li je ketoza zaista može da izazove niz problema?

“Keto ishrana nastala je još 1921. Njen osnovni princip je unošenje jako male količine ugljenih hidrata i velike količine masti, što organizam dovodi u metaboličko stanje koje nazivamo ketoza. Naš organizam kao osnovno gorivo koristi glukozu, a kod ovakvog tipa ishrane njen unos je jako mali, organizam je prinuđen da se preorijentiše na korišćenje masti kao goriva. Kako se izbor namirnica uglavnom svede na velike količine mesa i mesnih prerađevina i ukoliko se dugoročno primenjue, osoba oseća stalni umor (glavobolje, slabost, mučnine), koji istovreno prati nepijatan zadah, zatvor i nizak nivo glukoze u krvi. Ovaj tip ishrane nikako nije primenjiv na duge staze ni kod zdravih ljudi, a nikako ga ne smeju primenjivati osobe sa dijabetesom tipa 1 I 2”, objašnjava nutricionistkinja Grujičić.

4. Da li šećer ne treba uopšte unositi i da li voće može da goji, odnosno, odmaže procesu mršavljenja?

"Velika je razlika između industrijskih, tzv prostih šećera i složenih ugljenih hidrata koje unosimo putem integralnih žitarica, voća i povrća. U voću i povrću najveći je sadržaj vode, a samim tim takve namirnice nose malo kalorija (razlika je samo kod skrobnog povrća: krompir, šargrepa, kukuruz šećerac i voća kao što su: banana, ananas, dinja). Mada i ovo voće i povrće možemo povremeno konzumirati kada se pravilno uklopi u naš preporučeni kalorijski unos. Naravno, kada su redukcione dijete i medicinske dijete za osobe sa dijabetesom i insulinskom rezistencijom u pitanju, treba izbegavati voće sa visokim glikemijskim indeksom. Voće našem organizmu obezbeđuje složene ugljene hidrate, dijetna vlakna, minerale i vitamine i nikako neće usporiti gubitak kilograma. Treba samo voditi računa o količini koju jedete na dnevnom nivou, kao i vremenu konzumiranja voća”, kaže Grujičićeva.

5. Šta treba da radimo da bi naš organizam funkcionisao najbolje?

"Da bi organizam optimalno funkcionisao - u prvom, a najkasnije u drugom satu nakon buđenja treba pojesti doručak, a svaki sledeći obrok na 3-4,5 h, u zavisnosti od telesnog sastava i stepena uhranjenosti. To podrazumeva 3 obroka u toku dana i 1-2 užine u zavisnosti od broja sati koliko ste budni. Poslednji obrok treba pojesti najmanje 2 h pre spavanja. Prednost svakako treba dati integralnim žitaricama (ovas, heljda, proso, kinoa) i njihovim proizvodima, posnijim vrstama mesa (piletina, ćuretina, teletina), ribe (pastrmka, brancin, orada, oslić, smuđ, losos), fermentisanim mlečnim proizvodima (kefir, jogurt, kiselo mleko, mladi sir) i jajima i nerafinisanim mastima (maslinovo ulje, ulje od koštica grožđa, semena bundeve). Obavezne su 2-3 porcije sveže salate uz glavne obroke, a voće treba konzumirati u vreme užine. Odlična zamena za industrijske šećere, koji se koriste u velikoj meri, su orašasti plodovi, crna čokolada i domaći slatkiši koje možete pripremiti od integralnog brašna, prirodnih šećera kao što su stevija ili agava, sveže voće”, pojašnjava nutricionistkinja.

Nutricionista i dijetetičarka Julijana Grujičić navodi da treba da se pridržavamo osnovnih pravila:"Budite umereni u količini hrane, namirnice pažljivo birajte i to one koje vašem organizmu odgovaraju i ne zaboravite na unos tečnosti tokom celog dana".