Životne priče

Vesnina borba je bila teška, ali nije odustala: "Žene poput mene nisu planirale rak, već porodicu"

Vesna Bondžić je po zanimanju diplomirani inženjer, poreklom iz Vrnjačke Banje, a njena životna priča definisala je cilj za koji se i dan-danas bori. Ova hrabra žena je osnivač i predsednica udruženja ženskog centra "Milica" koji pomaže ženama u borbi protiv raka dojke i grlića materice unazad 12 godina.

Utorak, 27.09.2022.

10:11

Izvor: superžena

Vesnina borba je bila teška, ali nije odustala:
Foto: Privatna arhiva/ V.B.

Podeli:

Kako je rekla u intervjuu za Superženu, Vesnino udruženje je za kratko vreme od lokalnog preraslo u nacionalno udruženje koje okuplja veliki broj žena iz cele Srbije.

"Od lokalnog, veoma brzo smo prerasli u nacionalno udruženje koje okuplja veliki broj žena iz cele Srbije i umrežava udruženja pacijentkinja od Vranja do Subotice aktivno učestvujući u rešavanju svih njihovih problema od susreta sa bolešću,prolaska kroz proces lečenja do zastupanja pacijentkinja u borbi za kvalitetno lečenje i dostupnost inovativnim terapijama i dijagnostici", kaže ona.

A kako je došla na ideju osnivanja udruženja, Vesna Bondžić nam je detaljno objasnila.

"Moja priča je tipičan primer onoga sa čim se žene suočavaju kada obole od ove teške bolesti. Pre 16 godina, na svoj 39. rođendan sam otkrila promenu na dojci, za koju je tek posle 4 meseca potvrđeno da je karcinom. Bio je 1. oktobar, moj rođendan, prvi dan Meseca borbe protiv raka dojke i moj prvi korak u borbi protiv (m)raka. Rak sam otkrila slučajno, niko me nije edukovao kada se rade pregledi i samopregledi, ni kroz školski a ni kroz zdravstveni sistem. Čak ni lokalni dom zdravlja nije imao mogućnost ultrazvučnog pregleda dojke. Ja sam imala sreće da otkrijem promenu na vreme, i mogućnost da pregled obavim privatno, mnoge nisu. Danas, posle 16 godina, mislim da to ne sme da bude stvar sreće već organizovane edukacije i dostupne dijagnostike u svakom mestu u Srbiji", počinje svoju priču za Superženu.

Trenutak kad je otkrila da boluje od raka nije bio nimalo lak, ali ju je želja za životom uvek terala da ide dalje.

"Obično nas, koje smo imale iskustvo sa rakom dojke, pitaju kako smo se osećale u trenutku kada smo saznale dijagnozu. Ja tada pomislim, za sve ove godine niko mi nije postavio pitanje kakav je moj život posle dijagnoze, postoji li uopšte. Žene poput mene nisu planirale rak, već porodicu, putovanja, želele smo da se zaljubimo, da radimo stvari koje nas čine srećnim, a umesto toga morale smo da planiramo odlaske na terapije, suočavajući se sa gubitkom kose, dojke, samopouzdanja, i velikim i teškim (m)rakom koji nas sve vreme pritiska i ne dâ nam da dišemo na trenutke. Nije baš dobro žene vraćati na trenutak koji žele iz sve snage da zaborave, trenutak nemoći. Treba ih ohrabriti da učine promenu u svom životu nabolje, da te krhotine u koje su se lomile pokupe, zalepe i krenu dalje. Ja sam se spojila i svaki spoj pozlatila poput one japanske vaze, želela sam da moj život ima veću vrednost nego pre bolesti, i ima. Imam velike ciljeve koji me vuku napred i čine me živom i korisnom u svakom danu koji mi je ponovo pružen da živim, volim stvaram."

Kako je danas?

Foto: Privatna arhiva/V.B

Zahvaljujući medijskim kampanjama, radu udruženja pacijenata, kao i velikim dostignućima u domenu inovativne terapije, priča Vesna, menja se slika o bolesti i obolelima.

Govori se o važnosti redovnih, preventivnih pregleda i samopregleda, čuju se priče pobednica i svaka ima poruku da je rak izlečiv skoro u potpunosti, ako se otkrije i leči na vreme. Veliki iskoraci su napravljeni čak i u lečenju metastatskog raka dojke, zahvaljujući modernom pristupu lečenja i dijagnostike, poboljšava se kvalitet i dužina života obolelih. Zašto onda u Srbiji broj umrlih od raka dojke dostiže broj po kom smo na prvom mestu u Evropi? Da li je sve to samo do nedovoljno razvijene svesti žena ili zdravstveni sistem nije dovoljno prilagođen onkološkim pacijentima? Kakav je kvalitet života i lečenja pacijentkinja obolelih od raka dojke, i da li je jednaka dostupnost terapijama i dijagnostici bez obzira na mesto stanovanja, ili socijalni status?

Problemi sa kojima se žene suočavaju

Foto: Privatna arhiva/V.B.

Mnoge žene odustaju od lečenja jer nemaju sredstava da pokriju troškove. Ako ih pitate kako se osećaju, reći će vam da se osećaju kao da ih sistem kažnjava što su obolele od raka, te da su prepuštene same sebi.

"Anketom 'Put pacijentkinja sa rakom dojke kroz zdravstveni sistem' anketirano je 750 obolelih od raka dojke iz čitave Srbije, dobijeni podaci govore da se oko 66 odsto žena, otkrivši promenu na dojci, obratilo svom izabranom lekaru u periodu do mesec dana, što govori o svesnosti i odgovornosti žena, ali zabrinjava činjenica da skoro 14 odsto od ukupnog broja ispitanica kaže da je vraćeno na osnovu subjektivnog mišljenja izabranog lekara, koji je bez osnovne dijagnostike odlučio da promene nisu alarmantne. 36 odsto njih se izjasnilo da je kvalitet života tokom lečenja lošiji i da su morale da napuste bolovanje, jer finansijski nisu mogle da izdrže, tokom lečenja bolovanje je plaćeno samo 65 odsto. Preko 50 odsto žena putuje svakog dana na zračnu terapiju preko 50 km od mesta svog boravka.",.

Zbog toga, kaže Vesna, mnoge žene koje nemaju finansijskih sredstava za lečenje često traže savete na internetu i društvenim mrežama, a informacije koje dobiju nisu stručne i ne mogu da reše pojedinačnu dijagnozu pacijenata.

"Ovaj podatak je nas u udruženju naterao da preduzmemo nešto kako bismo zaštitile žene koje se bore sa rakom i koje su izuzetno pogodne za manipulaciju od strane raznih čudotvoraca i nadrilekara. Zato smo umrežili žene koje su imale iskustvo sa rakom, eksperte iz oblasti onkologije koji čine naše stručno veće, kao i udruženja pacijentkinja od Subotice do Vranja, u nacionalno udruženje Ženski centar 'Milica' sa ciljem promovisanja važnosti preventivnih pregleda, obuke samopregleda, pružanja iskustvene i psihosocijalne pomoći i podrške novoobolelima, ali i i zastupanja prava pacijentkinja za kvalitetno lečenje i jednaku dostupnost dijagnostici i terapijama bez obzira na socijalni status", priča Vesna za Superženu.

Šta nas sve očekuje?

U oktobru će početi sa radom i Nacionalni centar za podršku i edukaciju pacijentkinja obolelih od raka dojke i grlića materice. U njemu će obolelim ženama putem telefona pružati iskustvenu podršku žene koje su imale iskustvo raka dojke, koje su edukovane kroz akademiju za pacijente od stručnjaka iz oblasti onkologije i komunikologije.

"Pored ove vrste podrške, omogućiće se i konsultacije sa članovima stručnog veća našeg udruženja preko platforme za pacijente koja se formira na sajtu www.milica.org.rs. U saradnji sa preventivnim centrom Doma zdravlja Stari grad, radićemo na edukaciji žena o važnosti preventivnih pregleda, kao i obuke samopregleda. Takođe će biti dostupna i iskustvena i psihosocijalna podrška kako pacijentkinjama tako i porodici. U edukativnom delu centra želimo da nastavimo sa edukacijom žena sa iskustvom raka dojke od strane onkoloških eksperata kako bi one u okviru svojih gradova mogle da u saradnji sa domovima zdravlja budu dostupne novoobolelim ženama za savet i podršku. Tako bi se širila mreža edukovanih žena koje bi bile velika podrška zdravstvenom sistemu."

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

Komentari 2

Pogledaj komentare